до̏бра̑ сре̏ћа, f.У Црној гори кад се коме назове: Добро јутро! или: Помози Бог! или: Добар вече! он одговори: До̏бра̑ ти срећа! А кад се казује како се ко није сачувао од кака зла, каже се: Не даде му зла̑ срећа. По овоме се може рећи да у народу нашему има мисао о доброј и злој срећи(fortuna secunda et adversa): Разминуше се ка’ и Вукац и добра срећа.cf.добри час.